ŽIV SAM SELE…

Radio London je emitovao govor kralja Petra. Onaj u kome poziva pripadnike ravnogorskog pokreta, da se stave pod komandu Broza i Crvene armije..

Danju se krio po kojekakvim jazbinama izbegavajući poteru, a noću silazio do jataka, koji su mu, zaplašeni, davali još po koje parče hleba. Od Žičke brigade, ostalo mu je još samo nekoliko, njemu, najvernijih. Ostali su se razbežali, sluteći da su izdani, od vrhovne komande, vlade, kralja..

Konja je ostavio u selu, sa one strane Morave. Poljubio je vranca , skinuo sa njega kožno sedlo i pustio ga da, u galopu, odjuri u mrak. Valjda će nekome trebati…

Između, stoletnih stabala, po mraku je došao do vrata Crkve u Sirči. Bila su zatvorena..Klekao na prag zaključane Crkve i pomolio se Gospodu. Lagano, krsteći se, ustao i pogledao ka nebu.. Negde iznad Kraljeva, padala je zvezda, padalica..

Tu noć je pregazio Moravu… Na gazu, poviše vodenice, po mesečini. Sam…

Nemački šmajser je bacio u vir, a koporan sa gajtanima i crvenom postavom, okačio na vratnici, prve kuće, na koju je, u mraku, naišao..Trebaće i on , nekome…

Gologlav, u razdrljenoj, lanenoj košulji i sa blatnjavim oficirskim čizmama na nogama, pregazio je kosu iznad usnulog grada. Negde u daljini, čuli su se praporci i škripa zaprežnih kola. Svitalo je, i grad se budio..

Na majčinom grobu nije bio još od proleća četrdesetprve…Jedva je, u mraku, pronašao grob, zarastao u šipražje i korov. Izgrebanim rukama, počupao je korov sa humke. Prekstio se i poljubio majčinu sliku na spomeniku.

Sveću, nije imao…

U metalnoj tabakeri, ostala mu je još, samo jedna, cigareta.. Otvorio je i zapalio… Poslednju….Kroz duvanski dim ispred očiju, u daljini je video krst na tornju Crkve Svete Trojice.

Taj kuršum je zašio u pojasu suknenih pantalona, još kada su prvi put zapucali na njega…Slutio je, pri opsadi Kraljeva, da ne ide na dobro…

Lagano, oštricom bajoneta, rasparao je pojas i izvadio, kao zlato, žut, sjajan pištoljski metak…Poslednji…

Škljocnuo je repetirani parabelum, a reski , metalni zvuk je zaparao grobnu tišinu kraljevačkog groblja.

U cik zore, odjeknuo je pucanj…

Nad Moravom je zarudela zora…

To jutro, čobanica je za stadom, podno Gledića, ispevala pesmu:

„Živ sam sele i živ biću,

Evo mene u Glediću…“

                                                             Rade Velizarov Erac

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.