Oni čekaju na najvažniji poziv u životu

Oko dve hiljade ljudi, u ovom trenutku u Srbiji, čeka najvažniji poziv – poziv za transplataciju

Jedan od njih je i naš Kraljevčanin, tridesettrogodišnji Velibor Slavić, koji već deceniju ide na dijalizu u Opštu bolnicu „Studenica“. Kako Velibor kaže on je jedan od najmlađih pacijenata uz još dvoje, koji imaju tek preko dvadeset godina.

-Iz svih starosnih grupa ima pacijenata, nas troje smo najmlađi. Meni je trebalo par godina da prihvatim  svoju situaciju, ali sam shvatio da iako dijaliza ima i loše strane, ima i onu dobru a to je da nam jedino ona u ovom trenutku pomaže da preživimo, kaže ovaj mladi Kraljevčanin.

 Iako sama dijaliza nije bolna, kako svedoči Velibor, tokom dugog procesa lečenja nastaju drugi zdravstveni problemi. Ovaj mladić svake nedelje, tri puta stopira svoj život i po četiri i po sata provodi na dijalizi. Kako kaže, duži period nalazi se u programu za transplataciju.

-Moja majka je htela da donira bubreg, ali zbog zdravstvenog stanja to nije bilo moguće. Kao i mnogi drugi u Srbiji i ja čekam taj poziv, koji će nadam se jednog dana stići, kaže Velibor.

Kampanja pod nazivom „Najvažniji poziv u životu“ pokrenuta je na inicijativu „Hemofarma“, Ministarstva zdravlja, RFZO-a i Udruženja „Zajedno za novi život“ u cilju širenja svesti o doniranju organa. Prema nekim statistikama, veće su šanse da zdravom čoveku u nekom trenutku zatreba organ, nego da budu potencijalni donori.

Koliko je bitno podići svest o donorstvu, govori podatak da pojedini zdravstveni radnici više od 15 godina, bar kada je o Kraljevu reč, na profesionalan način govore o ovom problemu, malom broju donora i velikom broju onih kojima je to jedina šansa za izlečenje.

-Ljudi ne znaju za podatak, da jednog pacijenta dijaliza na godišnjem nivou košta od 15 do 17.000 evra. Zamislite onda koliko je to za 80 pacijenata u Kraljevu. Transplatacija je moram da naglasim, najbolji lek i jedino ona omogućaa obolelima, da vode normalan, zdrav život, kaže Vladan Nović, zdravstveni radnik Opšte bolnice „Studenica“.

U Kraljevu je tek nekoliko hiljada građana potpisalo donorske kartice, međutim zakon kaže, iako je neko izrazio želju da se njegovi organi doniraju u slučaju moždane smrti, zadnju reč imaju najbliži.

-Zvanični stav Srpske pravoslavne crkve iz 2004. godine, kada je patrijarh Pavle potpisao donorsku karticu, a nakon njega i patrijarh Irinej, objasnivši da je to samo jedan čin čovekoljublja i posmrtno dobročinstvo, tako da mislim da je stav naše crkve, bar po ovom pitanju sasvim jasan, kaže Nović.

Jedno od rešenja, kada je reč o podizanju svesti o donorstvu jeste i uvođenje koordinatora u našim zdravstvenim centrima, koga je nekada imala i kraljevačka bolnica.

-Koordinator je osoba koja u najtežim trenucima razgovara sa rodbinom osobe koja je doživela moždanu smrt. To se dešava u slučaju saobraćajnih nezgoda, krvarenja, ali u tim situacijama treba brzo reagovati, jer pacijent koji provede više dana na respriratoru, potencijalno ne bi bio dobar donor, jer njegovi organi se tim procesom ne bi mogli iskoristiti na najbolji način. Zbog toga nam je koordinator neophodan, naglašava Nović.

Donorstvo je za nekoliko hiljada ljudi u Srbiji jedini spas. Iako je Velibor jedan od njih, i pored svoje bolesti trudi se da živi što je moguće normalnije, a nadu ne gubi. On je za kraj apelovao na sve ljude da se uključe u kampanju „Najvažniji poziv u životu“.

-Potrebno je da ljudi pričaju sa svojim porodicama, ako ne daj Bože dođe do moždane smrti, da ako već žele da daju organ, porodica jasno zna to u bitnom momentu, poručuje Velibor.

U cilju podizanja svesti o važnosti doniranja organa i razgovora sa rodbinom o ovoj želji ukoliko ona postoji, objavljujemo ovaj tekst. Jedan poziv, ali i jedan potpis mogu promeniti sve.

Piše: Danka Gašić