Za Bogojavljenje se vezuju brojni običaji. Jedan je od najvećih hrišćanskih praznika, proslavlja se 19. januara i označava kraj takozvanih “nekrštenih” dana. Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima “Hristos se javi” a otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”.
Veruje se da se na taj dan, u noći između 18. i 19. januara, u ponoć, otvaraju nebesa i da se ispunjavaju baš sve želje. Zato se, prema narodnim običajima, izlazi napolje, ili na prozor i terasu, gleda u nebo i zamišlja želja.
Zamislite želju tačno u ponoć
Najpozantiji običaj vezan za ovaj veliki hrišćanski praznik kaže da baš u ponoć treba pogledati u nebo i zamisliti želju. Važno je da želja bude jasno definisana.
Zato se, prema narodnim običajima, izlazi napolje, ili na prozor i terasu, gleda u nebo i zamišlja želja. Postojalo je verovanje da će mlade devojke na nebu ugledati lik za onog za kog će se udati.
Verovanja kažu da vremenske prilike na Bogojavljanje predskazuju kakva će godina biti. Ako bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, a vedro vreme najavljuje sušnu godinu.
Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda. Nju vernici nose kućama njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine.
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.