Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Sećanje na daleku 1918. godinu

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje i okončan Prvi svetski rat

Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, stupilo je na snagu u 11 sati i bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.

Sporazumom iz Kompjenja je dogovoren prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmena zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.

Nemci su to doživeli kao veliko poniženje, jer je njihova vojska smatrala da je nadomak pobede. Smatrali su da im je „zabijen nož u leđa”, jer su potpisali primirje, a nisu poraženi na bojnom polju.

Veruje se da su ovo razočarenje i odredbe o takozvanoj reparaciji bile osnova za nemačko nezadovoljstvo i uvod u Drugi svetski rat.

Rat, koji je trajao od 1914. godine, formalno je okončan Versajskim mirom 28. juna 1919.

Podsećanju na taj dan su u Srbiji od 2005. godine bili posvećeni prvi časovi u školama, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik proslavlja od 2012. godine.

Dan primirja je u Srbiji neradni dan

U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde. Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Albanska spomenica

Spomenica za vernost otadžbini je državno vojno i civilno odlikovanje dodeljeno svim pripadnicima srpske vojske koji su se u zimu 1915. i 1916. godine povlačili preko nepristupačnih predela Albanije.

Tada su se vojska, vrhovna komanda, kralj, narodna skupština i civili povlačili preko Albanije u Grčku.

Srbija je, posle ogromnih gubitaka, uz pomoć saveznika na ostrvu Krf obnovila snage i krenula u proboj Solunskog fronta, do kog će doći 1918. godine.

Kako se navodi u istorijskim spisima, procena je da je Srbija ukupno izgubila više od 330.000 ljudi tokom rata.

Obeležavanje 11. novembra u svetu

U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata.

U Britaniji i zemljama Komonvelta običaj je da se u 11 sati žrtvama oda počast minutom ćutanja u vreme kad je primirje 1918. stupilo na snagu.

Praznik se naziva Dan sećanja ili Dan primirja, a u Velikoj Britaniji se obeležava od prve godišnjice, 11. novembra 1919.

Tada je kralj Džordž Peti tražio da čitava zemlja stane na dva minuta kako bi se odala počast žrtvama.

Danas se tog dana prisećaju i stradalih u ostalim ratovima – u Zalivu, na Foklandima ili u Iraku i Avganistanu.

Simbol ovog praznika u Velikoj Britaniji je crveni cvet maka, koji raste na nekadašnjim bojnim poljima – u Belgiji i na severu Francuske.

Ovaj cvet se pominje u ratnoj poemi Na poljima Flandrije, kanadskog pisca Džona Mekrea.

Na razorenim i opustelim poljima – gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništen – prvi je nikao krvavo crveni mak.

Na obeležavanju 100 godina od potpisivanja primirja 2018. održana je velika parada u Parizu, a među gostima je bila i kancelarka Nemačke Angela Merkel.

U Americi se ovaj praznik zove Dan veterana.

U Kraljevu svečano obeležen 11. novembar

U parku kod Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović žički“ – kraj spomenika krajputaša, brojne delegacije Grada Kraljeva, danas su položile vence i cveće, obeležavajući tako jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji.

Sponici krajputaša u Kraljevu, posvećeni su mladim ljudima iz naših krajeva koji su tokom balkanskih i Prvog svetskog rata utkali svoje živote u slobodu otadžbine.

Piše: Danka Gašić