Za primer i mnogo mlađima – U DEVETOJ deceniji osvaja medalje u atletici

U Solunu su tokom tri dana septembra održane 31. Balkanske atletske igre veterana. Poznati Kraljevčanin, dr Milan Matijević, nekadašnji istaknuti atletski radnik, u svojoj 87-oj godini, osvojio je čak tri medalje na ovom takmičenju

Atletičari, odnosno oni koji su se bavili ovim sportom u mladosti, formirali su svoju Asocijaciju, kako bi i u starijem dobu mogli da se bave ovom sportskom aktivnošću. Tako je nastao Savez atletskih veterana Srbije, a upravo je dr Matijević učestvovao u njegovom formiranju.

-Mi se takmičimo u starosnim kategorijama. Status veterana stiču atletičari posle navršene trideset pete godine starosti. Kao sportista, takmičio sam se do 37 godine a nakon toga sam prešao u veterane. Na ovom takmičenju bio sam u kategoriji veterana od 85 do 89 godina, kaže dr Milan Matijević, inače doktor ekonomskih nauka.

Matijević kaže da je u svojoj kategoriji bio najstariji, ali je „stao na crtu“ i takmičio se koliko mu godine i kondicija dozvoljavaju.

-Svaki drugi dan pomalo trčim na Atletskom stadionu kraj Ibra, tamo se među mladima, svi me poštuju i znaju, kaže Matijević koji je početkom osamdesetih godina bio predsednik Atletskog saveza Srbije (od 1980. do 1984. godine), dok je Atletski klub u Kraljevu obnovio i na njegovom čelu bio od 1963. do 2017. godine.

-Za takmičenje u Solunu vladalo je ogromno interesovanje veterana atletičara iz celog sveta, Ukrajine, Kanade, iz Južnoafričke Unije, koji su nam malo zaoštrili kriterijume konkurencije, ali smo se izborili, ističe dr Milan Matijević.

Vremešni Kraljevčanin sa ovog prestižnog takmičenja doneo je tri medalje, u trci na 100 metara osvojio je srebrnu medalju, za skok u dalj u svojoj katgoriji osvojio je drugo mesto i još jedno sredbrno odličje, dok se zlatom okitio u kategoriji štafete 4×100 metara.

-Na takmičenju su učestvovala još dva takmičara iz Kraljeva, koji su mlađi od mene, Petar Miletić i Dragan Nešović, a nas trojica smo se doneli oko 10 medalja iz Soluna, ponosno ističe Matijević.

Koliko je medalja osvojio do današnjeg dana ne zna tačan broj, ali kaže da je njegov sin merio i da ima 37 kilograma u odličjima. I sve to ne bi bilo čudno, osim toga što je Matijević aktivan i u devetoj deceniji mnogo više od većine mnogo mlađih, da on nije preživeo i dva, kako on kaže „zvanična“ infarkta, kada mu je nakon prvog ugrađen stent, a nakon drugog trostruki bajpas. Iz tog razloga porodica svaki put strahuje kada čuje da se prijavio za još jedno takmičenje, iako je on aktivan svakodnevno.

-Moja supruga draga Vida, koja je penzionisani prosvetni radnik, stalno mi prigovara jer se boji za mene. Kada sam joj rekao da u četvrtak putujem za Solun na takmičenje odmah je pozvala sina da mu se požali kako idem a da joj ništa nisam rekao. Ja joj kažem pa rekao sam ti još pre tri meseca za ovo takmičenje, a ona odgovara-Ne verujem ti, ja ne znam šta sam juče ručala a ti mi pričaš da si mi nešto rekao pre tri meseca, duhovito priča Matijević.

Iako porodica jako brine o njegovom zdravlju i da mu se nešto ne dogodi, Matijević kaže da se toga ne boji, kao i da smatra da je najvažnije da čovek što duže „ostane na nogama“ i da „ne padne u postelju“.

-Prilagođavam se godinama. Neki koji me znaju od ranije kažu, mnogo si usporio. Godine čine svoje. Nema više pred takmičenje oštrog zagrevanja i trčanja od pet kilometara. Sada idem lagano, dva kilometra trčkaranja, zagrevanja, vežbi, sve umereno, ali volim da sam na stazi, kaže na kraju razgovora dr Milan Matijević.

Ovog dragog gospodina koji uveliko gazi devetu deceniju, Kraljevčani mogu videti skoro svakog dana na Atletskom stadionu, među mladima koji treniraju, i gde ga svi, kako je istakao, gledaju sa poštovanjem, od predsednika kluba do najmlađih takmičara. A on je tamo „svoj na svome“ a mi se nadamo da će još dugo i da bude tako. Ova priča nadamo se, nekom može poslužiti i kao podstrek da se kao dete počne bavi sportom ili čak u nekim poznijm godinama, jer Milan Matijević je pravi primer da sport pomaže u očuvanju mladalačkog duha, celog života.

Piše: Danka Gašić

Neizmerno hvala koleginici Marini Miljković Dabić I portalu „Krug“ na ustupljenom materijalu.