Povodom Nedelje zdrave ishrane, lekari Službe za zdravstvenu zaštitu dece predškolskog i školskg uzrasta, u periodu početka školski obaveza, apeluju na decu i roditelje da ne preskaču obroke kao i da u organizam unose potrebne namirnice.
-Početak svake školske godine iziskuje potpunu promenu ritma kod dece, pa tako dolazi i do poremećaja u ishrani. Međutim, ono što je najvažnije, i na šta kao pedijatri konstantno podsećamo, jeste da roditelji vode računa da deca ne preskaču obroke i naglašavamo da je doručak najbitniji, pre svih obaveza, pre izlaska iz kuće, doručak je obavezan, kaže dr Katarina Ćatić, pedijatar Službe za zdravstvenu zaštitu dece Kraljevo.
Deca školskog uzrasta su periodu intenzivnog rasta i razvoja, kada je pojačana kako fizička tako i psihička aktivnost. U ovom periodu deca se mogu sretati sa različitim zdravstvenim problemima, koji na sreću nisu opasni, ali svakako treba voditi računa da to toga ne dolazi.
-Neretko u našu ustanovu dolaze deca, koja zbog pada nivoa šećera u krvi, odnosno neuzimanja obroka, dođu sa krizom svesti. Zbog toga savetujemo roditeljima da deci pripreme i užinu koju je najbolje uzeti dva sata posle obroka, a nakon toga odmah po dolasku iz škole, treba da pojedu i ručak. Dakle, od užine do ručka ne treba da prođe mnogo vremena, tako da nije dobro da dete koje je u razvoju ovaj obrok jede tek u pet ili šest uveče, naglašava dr Ćatić.
Dr Ćatić dodaje i da užina ne može da zameni doručak, kao i da je postalo društveno prihvatljivo da deca kupuju užinu, što smatraju lekari, nije rešenje, već bi to trebao da bude domaće pripremljen obrok.
-Umesto gaziranih pića, čipsa, grickalica, najbolje je opredeliti se za voće ili pirinčanu galetu, parče proje i sl. Užina je jako važan obrok, jer koncentracijski pad utiče i na uspe u školi, a ovaj mini obrok u kombinaciji sa flašicom obične vode (koju je neophodno popiti), pomaže deci u razvoju na veoma značajan način, kaže dr Katarina Ćatić.
Dete starosne dobi od 8 do 12 godina u proseku bi trebalo da unese oko 200-300ml u prepodnevnim satima, preporuka je lekara. Za ručak obavezno je da deca unesu meso, ribu i salatu, ali i obavezno bude prisutan i adekvatan unos ceđenih sokova.
Hrana mora da ima nutritivnu hranljivu vrednost a ne kalorijsku.
-Suočavamo se sa velikim porastom hroničnih nezaraznih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes, anemija a vrlo često i reumatoidni artritis. Zbog svega navedenog, a što često smatramo nebitnim, odnosno ne pridržavamo se pravilne ishrane, može doći nažalost do ovakvih stanja. Mi smo roditeljima uvek na raspolaganju u našem savetovalištu, za svaku nedoumicu koju imaju. Ovom prilikom molim sve roditelje da se redovno odazivaju na sistematske preglede koji su jako važni, dodaje dr Ćatić.
Navike koje se jednom usvoje ostaju za čitav život. Kako bi nam deca u najosetljivijem periodu rasta i razvoja bila potpuno zdrava, potrebno je pratiti savete pedijatara. Ukoliko roditelj ima dodatna pitanja vezana za isranu dece, pedijatar će mu odgovoriti na njih a ako je potrebno i uputiti u savetovalište koje radi svim danima.
Piše: Danka Gašić
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.