Nedovoljno donora koštane srži – proces je bezbolan a može spasiti život

U okviru svake kampanje dobrovoljnog davanja krvi, davalac popunjava formular da li želi ili ne da bude i donor koštane srži. U Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena svest o ovom procesu, a tek 10.000 ljudi potpisalo je da želi da donira koštanu srž

-Bitno je da imamo što više donora koštane srži, jer će se na taj način omogućiti našim pacijentima da se leče u Srbiji, a tako bi izbegli i prikupljanje silnog novca za lečenje pacijenata u inostranstvu, kaže Snežana Apostolović, sekretar Crvenog krsta u Kraljevu, gde svake srede u okviru redovne akcije dobrovoljnog davanja krvi, može svako da popuni i ovaj važan formular.

Doniranje koštane srži svaki čovek zamišlja drugačije (ukoliko nije dobro upućen u ovaj proces), a zapravo je veoma jednostavno i bezbolno.

-Za proces doniranja koštane srži potrebno je odvojiti bukvalno pet minut vremena, za popunjavanje formulara, a sam proces izgleda isto kao i dobrovoljno davanje krvi, uz još jednu dodatnu epruvetu krvi. Potrebne matične ćelije uzimaju se iz periferne krvi, nema bušenja kostiju, kako to poneko zamišlja, dakle sve je vrlo jednostavno a tako važno, dodaje Apostolović.

Ukoliko donor, nakon potrebnog pregleda krvi, bude podudaran sa nekim kome su matične ćelije potrebne, osoba će automatski postati donor i na taj način doprineti u lečenju ili potpunom izlečenju pacijenata.

Doniranje koštane srži, odnosno pristanak za to moguće je dati samo u periodu od 18 do 45 godina života, i to je jedina razlika između doniranja koštane srži i dobrovoljnog davanja krvi, jer kada je krv u pitanju ta granica je do 65 godina.

Humanost pojedinca i nacije uopšte se, između ostalog, meri stepenom našeg razumevanja i brige prema deci, starcima i bolesnicima, posebno prema obolelim od malignih (zloćudnih) bolesti. Niz bolesti krvi i krvotvornih organa, pa bilo da se radi o urođenim, naslednim, stečenim, dobroćudnim i/ili zloćudnim (malignim) bolestima danas se leče i mogu izlečiti primenom transplantacije matične ćelije hematopoeze krvi (transplantacijom koštane srži), pa bilo da se ona (matična, stem, rodoslovna ćelija) uzme od zdravog davaoca iz koštane srži, periferne vene i/ili pupčanika (iz krvi posteljice).

Nauka nije još u mogućnosti proizvesti matičnu ćeliju krvi, iako je i na tom polju načinjen veliki iskorak unapred.

Piše: Danka Gašić