Suicid – bolest modernog doba

Foto: Filter media

Oni koji su pokušali samoubistvo najčešće kažu da to nisu želeli da urade, već da nisu znali kako da se izbore sa pritiskom koji osećaju

Gotovo svakodnevno u medijima možemo pročitati da je sve veći broj pokušaja suicida zabeležen u zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Veliki broj građana lekarama se obraća zbog problema sa depresijom, kako bi dobili propisanu terapiju i mogućnost da se izbore sa njom usled teških životnih događaja.

Međutim, neretko se u medijima pojavljuju priče o samoubistvima ili njihovom pokušaju pomoću antidepresiva koji nisu propisani od strane lekara već i građani uzimaju na svoju ruku.

Crna statistika nažalost postaje alarmantna i veliko je upozprenje za čitavo društvo. Nekada gotovo svaki dan čujemo ili pročitamo o ovakvim slučajevima. Pitali smo psihijatra dr Zoricu Tufegdžić iz kraljevačkog Zdravstvenog centra „Studenica“ da nam pojasni zašto u nekom periodu ima više ovakvih slučajeva.

-Postoji neka pravilnost kad je suicid u pitanju. Najviše slučajeva, odnosno najkritičniji periodi za to su proleće i jesen. Zatim početak radne nedelje je nešto kritičniji , kao i kraj dana.

Kako ističe dr Tufegdžić ovde suicidi budu iz nekog bilansa, javljaju se veoma često kod reaktivnih stanja, usled osećaja krivice i sličnih stanja ali sve zavisi od slučaja do slučaja.

-Razlozi mogu da budu veoma različiti, od straha od egzistencije (koji nekada ume da bude patološki), do gubitaka u porodici, gubitka posla i ove krize koja dodatno pogoršava to stanje. Konstantno postoji neki pritisak , konstantan stres, a neki ljudi jednostavno neumeju na pravi način da se nose sa svim tim, kaže psihijatar.

Kroz terapijski i psihoterapijski rad, kada pacijenti dođu u neko stanje relaksacije, oni ne mogu da poveruju da mogu normalno da funkcionišu, iskustva su lekara.

-Susrećemo se sa pacijentima koji imaju reakcije „kratkog spoja“, na minimalni povod imaju veoma burnu reakciju, potpuno neprimerenu. To je praktično potiskivanje svih tih svakodnevnih stresova i u jednom trenutku to izgleda kao prepunpani balon koji ili puca ili se jedan deo vazduha izbaci, kaže dr Tufegdžić.

 Statistika o broju suicida ili pokušajima samoubistava ne postoji. Kraljevačka bolnica učestvovala je u studijama koje još uvek nisu publikovane, pa tako konkretni rezultati trenutno nisu dostupni.

Pojedina istraživanja pokazala su da mlađe generacije uz alkohol koriste i tablete nakon čega im se dešava „prekid filma“ te uprvo iz tog razloga veliki broj njih i završi u bolnici. Da se sve više mladih suočava sa depreijom već smo pisali https://thefilter.media/2022/02/sve-vise-mladih-u-borbi-sa-depresijom-pomoc-retko-traze-2/

Ukoliko se osećate loše , SOS nacionalna telefonska linija za prevenciju suicida radi neprekidno, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji a razgovori nisu ograničeni. Psiholozi poručuju da postoji rešenje i izlaz iz svakog problema.

SOS telefon – 0800/309-309, opcija 1

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra „Srce“ od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303.

Volonteri razgovaraju sa ljudima koji su usamljeni, tužni, uznemireni, očajni i nesigurni.

Piše: Danka Gašić