Počela Velika nedelja – Ovo su običaji koji se pred Vaskrs poštuju prema narodnom verovanju

Izvor/Foto: Pixabay

Nedelja pred Vaskrs smatra se prema pravoslavnom verovanju jednom od najvažnijih nedelja u godini. U odnosu na dan Hristovog rođenja-Božić, nedelja pred vaskrsnuće obiluje narodnim običajima, za svaki dan pojedinačno.

Strasna ili Velika nedelja razlikuje se od Cvetne po tome što ne sme da se čuje pesma niti da se igraju kola. Tokom ovih dana, važno je naglasiti, ljudi se posebno posvećuju dobrim delima.

Danas je Zavaliti utorak

Na Veliki utorak Pravoslavna crkva pokazuje Isusa Hrista koji je, kao sveznajući, još u subotu kada je vaskrsao Lazara iz Vitanije, znao da su ga jevrejske starešine osudile na smrt.

Naziv „zavalita“ nedelja potiče iz jugoistočne Srbije. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Ove nedelje je nekada i stoka bila izložena postu.

Velika sreda

Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.

Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji.

Veliki četvrtak

Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Na ovaj dan Isus Hrist je ustanovio svetu tajnu pričešća u obliku hleba i vina koje su u stvari nevidljivo krv i telo Gospodnje. Jedino ovog dana u godini na svetoj liturgiji se pripremaju čestice za pričešćivanje bolesnika i onih koji su iz neko razloga sprečeni da dođu u hram. Uveče se služi bdenje sa čitanjem dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja.

Ovaj dan posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne.

Veliki petak

Veliki petak najžalosniji je dan za hrišćane jer je Isus Hrist bio osuđen i raspet na krstu. Tog dana nema liturgije.

Umesto zvona koja su umukla još prethodne večeri, u crkvama se sve do nedelje, čuje zvuk klepala. Veliki petak se još naziva i „petak stradanja“, a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan, farbaju se uskršnja jaja, a prati ga i ni običaja koji se razlikuju od mesta do mesta.

Velika subota

Na Veliku subotu, poslednjeg dana Velikog posta, jutrenje je zapravo opelo Hristovo koje se negde služi i prethodne noći. Na Veliku subotu mesi se uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom.

Vaskrs

Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu.

Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće. Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog „praznika nad praznicima“, običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravimo sa „Hristos Vaskrs“ na šta oni odgovaraju sa „Vaistinu Vaskrs“.

Piše: Danka Gašić