Neprestana borba za očuvanje kraljevačkih reka

Na Ibarskom keju na šest kaskada koje vode pored stepeništa kod Atletskog stadiona, danas je svečano otkriven mural posvećen očuvanju reka kraljevačkog kraja i borbi tri ekološke inicijative, koja traje unazad nekoliko godina, protiv izgradnje MHE. Na muralu je simbolički predstavljena Brezanska reka, samo jedna od 9 reka koje su već stavljene u cevi.
Foto: Filter media

Takođe, građanima su se delile i razglednice sa motivima reka Kraljeva sa molbom da razglednicu sa porukom pošalju na adresu Gradske uprave i tako daju svoj doprinos u očuvanju reka.

Foto: Filter media

Poslednjih nekoliko godina uz inicijative „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva „ i „ Spasimo Studenicu“ i inicijativa „Pravo na vodu“ daje svoj doprinos jer su kako kaže Žaklina Živković, reke kraljevačkog kraja vrlo značajne iz više aspekata.

Foto: Filter media

-Reke kraljevačkog kraja značajne su iz aspekta životne sredine i očuvanja prirodnih bogatstava ali i za očuvanje pijaće vode imajući u vidu klimatske promene i globalnu krizu vodosnabdevanja.

– Brezanska reka je izabrana i oslikana na muralu  kao jedna od čak 9 reka u Ibarskom slivu koja je pretrpela u svom donjem toku strašne posledice izgradnje MHE. Na jednom potezu u dužini od 3,6 km reka je potpuno zaptivena betonom (na mestu gde se reka Šošanica uliva u Brezansku). Ovih šest kaskada na kojima je oslikan mural predstavljaju dobru simulaciju toka reke koja se sliva niz  planinu Stolove i dolazi do sela Polumir gde se uliva u Ibar, kaže Bojana Minović ispred inicijative „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“, i dodaje da kada se govori o Brezanskoj reci cevi mogu videti sa jedne strane puta iako su napravljene da budu skrivene.

Foto: Filter media

-Umesto reke skoro 4 km dužine tu je sada suvi kamenjar, promenjen je čitav eko sistem i umesto vode koja treba tu da teče nalaze se cevi, koje se vide. Cevi se zatrpavaju ali ih bujice ogole obično s proleća.

Reke Kraljeva su ugrožene planiranom izgradnjom 52 mini hidroelekrane. Nakon nekoliko godina kampanje pre tri meseca predata je inicijativa za moratorijum na mini hidroelekrane na kraljevačkoj teritoriji. Inicijativa je poslata Gradskoj upravi i u njoj je zatraženo da prestane da izdaje dozvole na pomenute projekte kao i da iz novog prostornog plana, kada on bude na redu, te lokacije bud izbrisane. Ni nakon tri meseca, iz Gradske uprave Kraljeva nije stigao nikakav odgovor pa su stoga tri inicijative „Pravo na vodu“, „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“ i „ Spasimo Studenicu“ okupljene sa istim ciljem rešile da Kraljevčanima poklone mural, koji će simbolički pokazati uništavanje reke koje su neprocenjivo bogatstvo našeg kraja.

Na muralu se mogu videti pastrmke, potočni rakovi, vilin konjic i lišće jorgovana, sve ono što predstavlja floru i faunu ovog kraja a što preti da nestane.

Umetnica Jana Danilović kaže da je imala dovoljno materijala za inspiraciju pri oslikavanju murala.

Foto: Filter media

-Ideja čitave akcije i ovog murala jeste da se javnost podseti na koliko su čarobne planinske reke ovog kraja i koliko je veoma važno, ne samo za entuzijaste i ekologe već i za svakoga od nas da se ove reke po svaku cenu očuvaju.

Podsećamo, predsednik Republike izjavio je da na području Studenice neće biti izgradnje novih brana.

Goran Nikolić ispred inicijative „Spasimo Studenicu“ kaže da bar za sada radova nema.

Foto: Filter media

-Mi obilazimo teren, za sada je mirno, mašine su povučene, nadamo se da će tako i ostati jer je u slivu reke Studenice inače zabranjena svaka gradnja MHE na osnovu uredbe Vlade RS.

Brane su napravljene na rekama i voda je stavljena sistemom derivacije u Kolsku reku ( pritoka Gokčanice), u donji tok Gokčanice ( koja je pritoka Ibra), u reku Savošnicu, Grajićku reku (pritoka Studenice), u Brevinu (koja sa obronaka Golije teče ka Sudenici), Želebić (reka koja se s Čemerna spušta kroz Odmenjski kraj), Brezanska reka, Dubočica (koja se spušta sa obronaka Čemerna kod sela Bresnik a zatim se njeni ostaci ulivaju u Ibar) i reka Sokolja.

 Podsetimo, Vlada Republike Srbije još 2020. godine, donela je Odluku o zaštiti prirodnog rezervata Golija – Studenica od svih gradnji, kako zbog zaštite reke tako i zbog zaštićenih životinjskih vrsta poput sivog sokola ali i drugih biljaka i životinja. Takođe, reka Studenica u celom svom slivu pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika, dok su manastir, reka i biorezervat pod zaštitom UNESCO.

Piše: Danka Gašić

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.